Da li ste previše kiseli?
Pitanje kiselosti i baznosti ishrane u nutricionizmu i dalje je „vruća tema”, koju su u najvećoj meri zaoštrili zagovornici paleo i alkalne ishrane.
Verovatno ste imali prilike da čujete tvrdnje da imamo bolje šanse da duže ostanemo zdravi ako je naše telo pH neutralno, ili blago bazno. U suprotnom, ako naša telesna sredina počne da postaje kiselija, onda više rizikujemo da dobijemo osteoporozu, slabost mišića, srčana oboljenja, dijabetes, oboljenja bubrega, čak i rak. Ali, može li organizam uopšte da postane kiseo? Ukoliko ne postoji neko oboljenje – odgovor je „ne”. Kiselost naše krvi je gotovo konstantna i neprekidno se održava takvom, konkretno između pH 7,35 i 7,45. Naš organizam ima mehanizme koji regulišu pH vrednost, i sve dok smo zdravi, ti mehanizmi besprekorno obavljaju svoj posao. Kada hrana koju unesemo deluje tako da snižava pH vrednost organizma („zakiseli” nas), bubrezi koordinišu aktivnosti raznih sistema da to neutrališu. Kosti oslobađaju kalcijum i magnezijum da se ponovo uspostavi baznost, a mišići se razlažu da proizvedu amonijak, koji je snažna baza. Kada se ta reakcija završi, minerali iz kostiju i razloženi elementi mišića se izbacuju urinom.
Do čega dovodi previše kiselosti
Ono što je u tvrdnjama zastupnika alkalotvorne ishrane tačno jeste da je današnja ishrana pretežno kiselotvorna i da to prekomerno opterećuje sisteme organizma za regulaciju kiselosti. Konzumiranje velikih količina životinjskih belančevina oslobađa sumpornu kiselinu metabolisanjem aminokiselina sa sadržajem sumpora, što takođe doprinosi većoj kiselosti. Žitarice kao što su pšenica, raž i kukuruz imaju takođe kiselotvorni efekat, bez obzira da li su u obliku belog hleba, cerealija, paste ili proizvoda od integralnih žitarica. Takođe, konzumiranje previše kuhinjske soli (natrijum-hlorida) takođe doprinosi kiselosti organizma. Ako hoćemo da povratimo normalnu pH vrednost organizma, treba da konzumiramo više voća i povrća u ishrani. Voće i povrće je bogato solima kalijuma, prirodnim baferom (neutralizatorom kiselosti). Prema istraživanjima prof. dr Lorena Kordena sa Univerziteta Kolorado, koji je proučavao ishranu u ranijim periodima istorije, ljudi su se razvili konzumirajući kalijum i natrijum u odnosu 10:1, i on smatra taj odnos našom biološkom normom. Zbog jako slane prerađene i „džank” hrane, kombinovane sa niskim unosom voća i povrća, danas je taj odnos 3:1, ali u korist natrijuma. Taj obrnuti unos ozbiljno ugrožava pH ravnotežu i naše zdravlje uopšte.
Uticaj ishrane i vode za piće
Kako možemo da znamo da li naša ishrana podstiče kiselost? Jednostavan način je testiranje pH urina. Prosečna kiselost urina iznosi pH 6, a prema kriterijumima Američkog udruženja za kliničku hemiju, pH urina niži od 5 smatra se kiselim, a pH veći od 8 – alkalnim.
Izvor: Magazin Zdrava hrana br. 99
www.zdravahrana.com
